О књизи: 2017 / Шта се дешава ако покушате да поново размислите о граници између света-у себи и света-за-нас, познат још од времена Канта, са тачке гледишта чудног и парадоксалног света-без-нас? Ово питање поставља амерички филозоф и истраживач медија, биотехнологије и окултизма Јуџин Такер, називајући свет-по себи Земљом, свет-за-нас Светом, свет-без-нас Планетом. Планета као свет-без-нас је покретна и немирна граница која нема одређену локацију, већ се протеже „у сваком прелому, аномалији, празнини овога Света и ове Земље“. Понор се свуда отвара. Оно чему то води је „неоснован“ мистицизам у ситуацији после смрти Бога, природе и човека. Тако се из праха у прах богословског мистицизма рађа прах климатолошког мистицизма. Ово рођење се дешава у патцхворк пејзажу многих различитих феномена који постоје на пресеку теологије, књижевности, биохорора, окултизма, демонологије и блацк метал музике. Сви они су помно сакупљени и организовани у овој књизи, која је и сама постала један од таквих феномена. Његово име је постало мото космичког песимизма, а главне идеје су се „распршиле“ у литератури и биоскопу, посебно оличене у „Правом детективу“ Ника Пицолата. „У прашини ове планете“ је први том трилогије Јуџина Такера „Ужас филозофије“, у којој се хорор и филозофија појављују у ситуацији паралаксе – сталног померања погледа између две области, од којих ниједно не може нормално бити виђен када се други види . Као резултат тога, књижевна дела натприродног хорора сматрају се онтолошким и космолошким конструкцијама, а конструкције филозофа – наративима који нам говоре нешто о природи ужаса који лежи „изван” људског..